Za sve

Ilustracija: Urška Stropnik Šonc

Alati za medijsku pismenost

Časorisov portal medijske pismenosti nudi mnoge besplatne resurse za nastavnike, roditelje i širu javnost, uključujući interaktivne igre, video zapise, postere, priručnike i razne savete. Isprobajte ih!

Ilustracija: Urška Stropnik Šonc

Koji alati postoje?

Večina alata je na engleskom ili slovenačkom jeziku

Kako i zašto postati medijski pismen?

Na Časorisovom portalu za medijsku pismenost podstičemo kritičko razmišljanje o medijima i podučavamo zašto i kako uočiti lažne vesti.

Dezinformacije i lažne vesti obično nastaju zato što neko želi da ih iskoristi da utiče na naša uverenja i ponašanje ili da od njih zaradi.

Objava o rižu iz plastike. Vir: Sociala.si/Facebook

Na primer, na društvenim mrežama su se proširile vesti da se od novog koronavirusa možemo zaštititi pijući toplu vodu ili čak kupajući se u kupatilu, uzimajući vitamine, suplemente ili određenu hranu, kao što je beli luk.

Ili na primer vest da je pirinač koji se prodaje u supermarketu plastičan.

Medijski pismen čovek može da proveri da li je to informacija kojoj se može verovati.

Na primer, da li su vesti o delfinima ili meduzi u kanalu Venecije tačne ili lažne? Šta kažete na štene sa repom na čelu, leteće pingvine, pingvina koji se pogrešno smatra provalnikom, džinovsku anakondu ili genetski modifikovana jaja?

Šta kažete na crvenu sovu sa plavim očima, na primer?

Rdeča sova. Vir: posnetek zaslona/Snopes

Šta kažete na vesti o ajkuli koja je jurila kanuistu?

Beli morski pes za kajakom. Foto: Thomas P. Peschak/https://www.thomaspeschak.com Fotografija: Thomas P. Peschak/www.thomaspeschak.com

Možemo brže da padnemo na vesti koje su uzbudljive nego na one koje nisu.

Sada postoji veštačka inteligencija (AI) koja nam može izazvati dodatne glavobolje.

Dakle, kako možemo reći koje je lice stvoreno sa AI? Ili koja fotografija?

Medijski pismena osoba, prema definiciji u američkim dečjim novinama News-O-Matic, ume da izvuče smisao iz mase informacija i tako sazna o svetu u kome živi; ume da razlikuje činjenice od dezinformacija i laži; može da razume i kreira medijske poruke.

News-O-Matic je u saradnji sa Michelle Ciulla Lipkin iz organizacije NAMLE pripremio pet saveta za decu kako da postanu medijski pismeni:

  1. Budite kritični; samo zato što ste nešto pročitali to ne čini istinitim. Saznajte odakle potiču činjenice u tekstu, pokušajte da ih proverite.
  2. Ne delite previše; ono što stavite na internet ostaje tu zauvek. Razmislite pre nego što podelite neku informaciju ili fotografiju. Ne objavljujte ništa što bi nekoga moglo povrediti.
  3. Postavljajte pitanja; važno je raspitati se o svemu. Kada nešto vidite ili pročitate, razmislite o tome. Ko je to uradio i zašto? Mogu li da verujem ovoj osobi ili ovim informacijama? Kako se osećam zbog ove vesti? Što više pitanja budete postavljali sebi, bićete medijski pismeniji.
  4. Razgovarajte jedni sa drugima; pričajte o onome što vidite i čitate. Pitajte druge šta misle. Možda ćete biti iznenađeni koliko različitih strana može da ima jedan događaj, koliko različito ljudi mogu da gledaju na istu stvar. Uvek je dobro naučiti nešto novo.
  5. Kreirajte; pokušajte da kreirate medijsku poruku. Napišite vest, snimite fotografiju, kreirajte mem. Možete se jako zabaviti radeći ovo. Nikada nije bilo toliko tehnoloških uređaja dostupnih za stvaranje vesti.

Kako je 13-godišnji Jude rekao novinarima News-O-Matic-a: Ako naučite da budete odgovoran korisnik medija, bićete bolja osoba – onlajn i oflajn (u stvarnom životu).

Kampanja Ujedinjenih nacija #PledgetoPause traži od ljudi širom sveta da se obavežu da na trenutak zastanu, duboko udahnu i razmisle pre nego što podele informacije na mreži.

Kako prepoznati lažne vesti?

Da bismo identifikovali dezinformacije i medijsku pismenost, u Časorisu koristimo alate koje smo sami razvili (knjižicu Deca i mediji: Pronalaženje istine u svetu vesti i video Šta su lažne vesti?) i one koje smo organizovali za slovenačku javnost u saradnji sa drugim organizacijama (društvene igre Bad News i Bad News Junior, i Harmony Square, letak Kako uočiti lažne vesti? i letak E.S.C.A.P.E. ili PoD.V.O.M.I.S.) ili su istaknute na veb stranicama pouzdanih organizacije (na primer, igra The Disinformation Diaries za političare i njihove savetnike).

Pa kako da onda identifikujemo lažne vesti i druge oblike dezinformacija? Na primer, mogli bismo da se zapitamo:

  • Da li vesti zvuče uverljivo?
  • Da li je još neko izveštavao o tome (mediji ili drugi izvori, kao što su enciklopedije)?
  • Ko je autor?
  • Šta vam je privuklo pažnju?
  • Koja je svrha poruke?
  • Da li nešto nedostaje u poruci?
  • Da li je tekst gramatički ispravan?
  • Da li je portal na kome se objavljuje verodostojan? Da li ga prepoznajete, možete li mu verovati?
  • Da li se autori portala nalaze u odeljku kao što je O nama?
  • Da li su naveli svrhu portala?
  • Da li je fotografija autentična ili vam izgleda lažno? Ako pokušamo da saznamo kada i gde je objavljen, na primer, s prenosom na TinEye, možemo brzo saznati kada je prvi put objavljen. Detaljnije uputstvo (na engleskom) o tome kako da se identifikuje autentičnost fotografija je dao portal Belingcat.
  • Da li je video autentičan? To može biti jedan od takozvanih „deepfakes“, odnosno video snimaka u kojima se lažiraju osobe ili njihove izjave. Da biste proverili autentičnost video zapisa, možete da koristite dodatak za Chrome pregledač Invid.
  • Da li je naslovna traka portala originalna? Da li proširenje naslova ima smisla?
  • Da li su botovi pomogli u širenju vesti? Botove koriste zlonamerni pojedinci i organizacije u loše svrhe, pa je vredno biti oprezan. Associated Press (AP) proverava vesti koje kruže internetom. Između ostalog, otkrivaju koje vesti nisu istinite, ali koje se uz pomoć botova brzo – čak i za manje od nedelju dana – proširuju.
  • Da li je autentičnost vesti potvrđena portalima za proveru činjenica kao što je Snopes? U Sloveniji imamo portale za razbijanje mitova Ne/Ja, razbijalka mitov i Razkrinkavanje. Informacije iz različitih zemalja o novom koronavirusu mogu se proveriti na Poynteru. Tinejdžeri to otkrivaju na mreži za proveru činjenica o tinejdžerima (Teen Fact-Checking Network).
  • Kako da identifikujemo lažne vesti u vezi sa novim koronavirusom? Igra Go Viral može da pomogne. Stvorili su je stručnjaci koji su osmislili loše vesti.
  • Ako sve ovo nije dovoljno, postoje dodatni alati za proveru informacija ili Media Manipulation Casebook, platforma za organizacije civilnog društva, novinare i istraživače. Možemo da posetimo platformu, gde koriste semafor da otkriju koje dezinformacije kruže internetom. Postoje i kratke prezentacije na platformi i o slučaju koji je posebno odjeknuo širom sveta tokom prvog talasa epidemije.